PARAZIT

bio horor / weird horor / psihološki horor / folk horor

~ 15 minuta čitanja

Prva publikacija: Diskurs - Vol. 10, No. 2 (2024), Hrvatska

Neke stvari iz šume ne dolaze da bi lovile...

Kao da me je sam Đavo terao da odocnim i do prvog mraka te vrele julske večeri navodnjavam baštu, veliku tek koliko da se kakav golem bik opruži i napravi tri kotrljanja na toj površi. Žena me je lepo savetovala da odložim navodnjavanje za rano izjutra, praznik je sutra, neće sveci da zamere da ugasim žeđ sagoreloj zemlji i korenju koje vapi u njoj. Ne! Rešio sam da to uveče završim. Već sam najurio decu kući pošto su se pobila u bašti, a ženu sam oštrijim tonom uputio kući da im sprema večeru i goni u postelje, sprečavajući je da usmerava vodu u brazde. Eto mene za pola sata kući. Sam ću. Treba im ona. A i koze nepomužene.

Celog popodneva sam popravljao natruli đeram, zaostavštinu pradede Stanimira, prosto sam želeo da ga isprobam; da u tom ciklusu mučnog grčenja nad bunarom zahvatam i sručavam stotine vedara vode obamrlom bilju koje čeka da vaskrsne. Krenuo sam hvatati vodu i sipati u drvenu korubu koja je slapovito slivala vodu do prve brazde. Uživao sam u škripanju đerma koji je ispuštao zvuk sa prekidima poput kakvog mudrog starca koji besedi dok slasno prstima mota cigaru. Stanimir je upravo umro tu, od premora, kraj đerma. Ja ga nisam nikada upoznao.

Okrenuo sam se oko sebe i video da je sumrak gotovo otišao za Suncem na zapadu, odakle su se pružala naherena brda prepunjena šumom. Dašak vetra pokrenu hrastove krošnje sa padine najbližeg brda i na trenutak se stresoh, kao da je ciča zima, onako znojav i spaljen od vrućina kao ugarak. Buknuše svici, trepću i na kratko mi odvlače pažnju kad god se sjurim da preusmerim vodu u narednu brazdu. Zapeo sam da noću zalivam baštu, baš ovde u Rkljevcu, a do juče sam slušao priče da kod obližnjeg kladenca kada se noću nagneš pred njim da zahvatiš vodu, sjate se oko tebe i u potpunom muku igraju devojke nejasnog lica.

Dođoh do zadnje brazde, zadnji put nenavađena ljudski, treba sipati najviše vedara da voda nadoji njeno sušno kraljevstvo. Kap kiše nije pala od Spasovdana, a bio je u maju. Jaka je ova priroda. Tvrd je život.

Već neko vreme perifernim vidom ka šumi, uočavam par svitaca koji ne pomeraju se jedan od drugog, već naprotiv održavaju rastojanje, približavajući se prostranoj ledini koja razdvaja šumu od đerma. U jednom trenutku padoše u prezrele vlati trave i krenuše da skaču poput isteranog zeca iz legla. Trenutak kasnije izdigoše se visoko, poput čoveka od nekih dva metara. Polako sam shvatao da to nisu svici, već izbuljene oči oko kojih se poprima jedva primetno obličje kakvog jelena… na dve noge. Začu se odvratni urlik iz pravca očiju i obličje krenu ka meni, dramatično i sporo se klateći ka meni, uz pritajeno ubrzavanje. Glibeći kroz blatnjave brazde, utrčah u kolibu od pruća i ispod slamarice izvukoh napunjenu orozaru, sedela je tu još od februarske hajke na vukove. U trenutku kada sam istrčao iz kolibe, stvorenje beše već kod đerma, oponašajući me kako radim na njemu, a onda se naglo trznu ka meni. Ko zna koliko me je promatralo iz šume, moju ženu i naš porod. Okinuh oba okidača. Patrona u levoj cevi beše vlažna i samo napravi kratak bljesak slabašnog sagorevanja od čega mi srce stade, jer bljesak je napravio kratko osvetljenje obličja; to jeste bio jelen, krupan primerak, ali sa takvim grimasama lica koje su više priličile kakvom pakosnom čoveku u naletu gneva. Dok sam se u tom trenu ledio od straha pred mučnim prizorom iskeženog lica tog nekada miroljubivog biljojeda, druga patrona je već opalila i hitala ka uspravljenim grudima ove nadživotinje. Nadjačan grmljavinom baruta, desio se gnjecavi udar sačme u mekana tkiva, nakon čega se čuo umirući urlik ovog papkara, uz prateći eho nekog podmuklog cerekanja i keženja. Neko cepanje tela se odmah čulo i podmuklo hramljivo odlaženje nejasne prikaze u mrklom letnjem mraku. Pomislio sam da čudna ranjena životinja se gegala ka šumi, dok sam ja izbezumljen već bio nadomak dvorišta.

Do kasne noći me je smirivala porodica i sjatene komšije. Mumlao sam da me je napao rogati vuk, nisam mogao sam da poverujem da onoliku krvoločnost može ispoljiti plašljivi biljojed. Poslali su po lekara čeze u varoš koji je u pola noći stigao, ubrizgao mi jači sedativ i narednih pola dana se nisam sećao ničega.

Danima sam oklevao da odem do bašte. Hm, pala je kiša sutradan, oblak se pocepao nad selom. Đeram može da odmara danima. Više noću ne zalivam baštu.

Treći dan od kobne noći, svratio je Mitar, moj prvi komšija, strastveni lovac. Našao je nešto čudno u Grujinom Dolu, ali me najpre obilazio pogledima i procenama, da li sam u stanju da pođem do šume, bez dodatnih sedativa. Shvatio je ubrzo da je moj inat proradio, nakon dvodnevnog zastoja.

Posle četvrt sata uspinjanja po uskoj vododerini Grujinog Dola posutoj hrastovim i drenovim lišćem, ugledao sam truplo životinje koje je nekada bilo jelen. Telu je falila leva strana lobanje i njuške, kao i polovina trupa i potkolenice levih udova. Mitar je definitivno držao stav da je jelenje telo rastrzao vuk, čudeći se da je vuk grizao samo levu stranu tela.

Nisam želeo ništa da kažem. Zamolio sam Mitra da truplo odnesemo kući, utovarimo u konjsku zapregu i odvezemo kod veterinara u varoš. Poslušao me.

Gospodin Jagoš Putnik, doktor veterine, Severnjak u srednjim šezdesetim, je najpre vikao što smo mu pred ordinacijom doneli lešinu u početnoj fazi raspada. Kada sam mu rekao da ću platiti veštačenje vrhunskim kozjim sirom, probao i preuzeo isti iz prednjeg dela zaprege, popustio je i rekao je da se iz paralelne ulice pojavimo i unesemo lešinu iza ordinacije gde je ujedno bila i njegova kuća i omanje dvorište. Ušao je u ordinaciju, rekavši da sačekamo na ulici odakle smo i uneli leš.

Palili smo po treću cigaru, kada je veterinar, prilično zbunjen izašao, brišući orošenu i ćelavu glavu. Pozvao nas je u ordinaciju i saopštio da mu se u glavi vrzmaju dve pretpostavke. Prva je, da su nedostajući delovi jelena hirurškom preciznošću odstranjeni iz nepoznatog razloga i da nema govora da su ovo telo kidale čeljusti vuka ili drugog mesoždera.

Drugu pretpostavku je minutima oklevao da nam saopšti, mucao je da može ugroziti reputaciju, da će mu se nekakav kolegijum veterinara smejati. Napokon je odlučio da nam saopšti, zaklevši nas obojicu našim porodom da nećemo nigde pominjati to, a nipošto da smo to čuli od njega. Nakon toga, videvši nas vidno potrešene, tiho je izgovorio da je truplo detaljno pregledano, premereno i fotografisano, tkivo uzorkovano i da ga treba što pre spaliti ili zatrpati zbog raspadanja. Izrazio je vidno žaljenje, jer ga ni u nekakvoj tečnosti koja počinje na f, ne može spasiti, a koju inače teško da može nabaviti u tolikoj količini. Najviše je primedbe izneo da se telo dosta razgradilo na dvodnevnoj vrućini, te da za ovakvo otkriće nismo smeli čekati. Govorio je da samo u predelu skeleta se može jasno uočiti hrskavičava veza sa odbeglim organizmom, jer su se mekana tkiva, pogotovo na obodima tela raspala, naseljena larvama muva i drugim mikroskopskim parazitima.

Spalili smo truplo, ispod moje vodenice, čim smo stigli iz varoši, u suton. Ostatke smo pokopali sutradan u Grujinom Dolu. Mitar je čak prosuo i krštenu vodu, on je pobožniji od mene.

Ne važim za pismenog čoveka, iako sam po prirodi oštrouman i umem da rasuđujem. Nauku koju sam mogao da dotaknem u najprizemnijem školovanju je verovatno samo predvorje znanja koje poseduje veterinar, ali znam da i njegovo znanje je u predvorju nekih drugih znanja, znanih i neznanih. Rekao bih da se veterinar našao u predvorju neznanih stvari, bar za ovu današnju nauku. Onog dana nam je izneo drugu pretpostavku po kojoj nedostajući delovi tela jelena jesu zapravo mesto drugog organizma koji se otrgao ubrzo nakon što sam hicem iz puške ranio deo jelenjeg tela. Telo jelena i nedostajućeg organizma su zajedno činili simbionta, kako ga je nazvao veterinar, nadam se da sam uhvatio svako izgovoreno slovo. Veterinar pretpostavlja da je taj drugi deo preživeo i da verovatno uveliko radi na stapanju sa drugim organizmom. Čak je govorio i o nekakvom prividnom simbiontizmu, jer je u srži nekakva mimikrija, čist parazitizam ili povremena manipulacija domaćinom. Tu simbiozu nam je objašnjavao na primeru lišajeva. Zatim je počeo da se smeje i da nas svo troje naziva ludacima i rekao da se otarasimo lešine.

Nakon tri nedelje me je posetio veterinar, želeći da ga provedem kroz celu šumsku oblast oko Grujinog Dola. Pošto su poslovi od kojih sam preživljavao sa porodicom bili u jeku, dogovorili smo da mu Mitar pokaže u Grujinom Dolu gde smo pokopali ostatke. Mitar mi je kasnije ispričao da ga je odveo do Grujinog Dola, da je veterinar zahtevao da ponesu ašov i lopatu, i da su iskopali ostatke jelenjeg tela koje je veterinar strpao u poveću platnenu vreću sa zateznim kanapom na vrhu. Na polasku je Mitru rekao da ga zove čim ima vremena za poduži lov po ovim šumama.

Na poziv mene i Mitra, veterinar se nije odazvao prve zime. Bili smo u varoši i zatekli umesto njegove ordinacije mesaru. Od njega mi je stiglo pismo godinu dana kasnije da je na samrti i “da sve stoji zabeleženo za neku buduću nauku, za sada je to precizno hirurški odsečeno, nema prejakih dokaza da je to drugačije”. Napisao mi je i da se preselio zbog porodičnih potreba u velikom gradu i da mu je jako žao da poslednje godine života nije mogao da posveti nauci za kojom je celog života tragao, samo zato što mu je porodica na prvom mestu.

Šteta za veterinara. Pomalo smušen, ali obrazovan i metodičan čovek. A baš smo ja i Mitar hteli da mu prenesemo da kruži glasina da se na planini Bejavici pojavio vuk koji mesecima odoleva svim hajkama, zamkama i sačekušama lovaca. U stanju je da satima stoji na vrletima i podozrivo promatra čak i one lovce koji smatraju da su se zavidno pritajili, znajući da do njega nijedna sačma ili kuršum ne može dopreti. Lovci koji su ga promatrali durbinom kažu da mu je leva strana lica izobličena i da na njoj ima nečeg pakosnog.

Neki lični zaključak mi je bio da mora da je mozak jelena bio neobazriv, kada sam one stravične večeri pucao izbliza iz vatrenog oružja koje sada taj "vuk" izbegava. Neku poruku na đermu je ta kreatura izgleda pokušala da prenese, pre nego što sam pucao na nju, nevešta u tom načinu prenošenja.